Неједнакост дохотка расте у Америци, и она има велики дио класе у брбљању.
Између 1981. и 2011. године, удио прихода (укључујући капиталне добитке, али искључујући државне трансфере) од највишег прихода од једног процента повећао се са 8,9 на 19,9 посто од укупног износа, према подацима које је дао Еммануел Саез са Калифорнијског универзитета у Берклију, који је анализирао статистику интерне пореске службе (ИРС) на ову тему. Пошто је овај пораст уследио након пада највећег удела прихода од 21,1% на 8,9% између 1928. и 1981. године, многи су позвали на политичку интервенцију.
$config[code] not foundЕкономиста Универзитета у Паризу, Тхомас Пикетти, на примјер, позива на драстично рјешење - маргиналну порезну стопу од 80 посто како би се зауставила плима у растућој неједнакости прихода. Али таква висока стопа пореза би имала нежељене споредне ефекте. Пре него што предузму тако озбиљне акције, креатори политике морају да схвате узрок пораста неједнакости.
Блогосфера је пуна објашњења. Посматрачи су указали на технолошке промјене, глобализацију, повећану вриједност образовања, пад синдиката, смањење пореских стопа, пад социјалних програма и дерегулацију, између осталог.
Изненађујуће је да је мало њих коментарисало улогу предузетништва. Али, као што је Даниел Исенберг из Бабсон Цоллегеа тако упечатљиво примијетио, раст предузетништва готово увијек игра улогу у смањењу зарада чак и зато што су финанцијски приноси од вођења бизниса више искривљени него финанцијски поврати рада за неког другог. Неуспјешни углавном губе своја улагања, док успјешни могу зарадити много новца.
Неки од растућих неједнакости у приходима потичу од виших плата на врху платне љествице, али то није мјесто гдје је стварни новац остварен у посљедњих тридесет година. Иако је плаћати људима милионе долара годишње за вођење Фортуне 500 компанија је много, то није ништа у поређењу са милијардама које су људи попут Била Гејтса и Марка Зукерберга направили од својих предузетничких напора.
Ова ствар ме враћа на податке. Три деценије од 1981. и 2011. нису биле само период технолошких промена, дерегулације и глобализације, већ су биле и период релативног раста предузетничких прихода. Статистика ИРС-а показује да је удио индивидуалног дохотка Американаца који долази од вођења властитог бизниса (дефинисан као пословни нето приход минус пословни губитак од корпорација Суб Поглавља С, партнерства и самосталних подузетника) порастао са 2,6% у 1982. на 8,5% у 2011. години.
У врху расподјеле дохотка, помак према подузетништву био је још израженији. Према подацима које је дао Еммануел Саез, удео прихода од највећег процента који долази од вођења сопственог бизниса порастао је са 7,8% у 1981. на 28,6% у 2011. години.
Важно је да креатори политике схвате да су приходи Американаца постали мање једнаки у протеклих 30 година, али је за њих важније да знају зашто.
Неједнакост дохотка је порасла, делом зато што су Американци данас склонији да зарађују новац од предузетништва данас него што су били у раним 1980-им. Ми можемо смањити доходовну неједнакост враћајући потицаје за стварање подузетничких прихода на начин на који су били тада. Али да ли то заиста желимо?
Монеи Пхото преко Схуттерстоцка
6 Цомментс ▼
