Шеме насељавања пољопривредних газдинстава биле су иницијативе владе које промовишу рурални развој тако што су малим пољопривредницима осигурале ресурсе и земљиште за комерцијалне операције на фармама. Секундарни циљ је био повећати животни стандард међу руралним заједницама на економичан начин. Шеме насељавања пољопривредних газдинстава су у великој мери застареле, јер су се обично примењивале само у земљама Трећег света које немају стабилност и ресурсе да би имале трајни успех. Најближи паралелни аранжман за поравнање фарме у Сједињеним Америчким Државама био је низ закона о домаћинству који је Конгрес усвојио крајем 19. и почетком 20. стољећа, иако су ти програми одавно нестали.
$config[code] not foundШеме насељавања фарме у Африци
Африка је била дом најамбициознијим програмима насељавања пољопривредних газдинстава, који су имали користи од помоћи страних организација за помоћ. Шеме су зависиле од добровољног пресељења учесника и сматране су најбржим методом за развој руралних подручја. Они су такође послужили као полигон за нове пољопривредне методе и као начин за трансформацију тржишне економије.Владе које спроводе шеме су се надале да ће уласком великих количина капитала у специфичне области, околна подручја имати користи од економије. Међутим, већина догађаја је пропала.
Шеме поравнања на фарми у Латинској Америци
У Централној и Јужној Америци, програми за поравнање пољопривредних газдинстава углавном су везани за појам земљишне реформе. То је довело до праксе чишћења великих површина тропских шума за претварање у комерцијалне фарме. У мањем обиму, фарме које су остале из ранијих колонијалних напора су такође биле обновљене и коришћене за насељавање сељака са пољопривредним искуством. Појединци у Централној и Јужној Америци су били жељни да стекну власништво над земљом и да формализују процес документације, који је раније био готово непостојећи. Када је земљиште у великој мјери ријешено, пољопривредници су вршили притисак на своје владе да изграде пратећу инфраструктуру путева, водовода, зграда и школа.
