Трошкови камата појединачних власника у дугорочном паду

Власници малих бизниса сада плаћају много мање да позајмљују новац него што су то чинили пре три деценије.

То се заснива на анализи података Пореске управе (ИРС). Према ИРС-у, просечан предузетник је платио четири пута више трошкова камата у 1983. години, као што је то био случај 2011. године, када су бројеви мерени у условима прилагођеним инфлацији.

Иако је део овог смањења износа плаћања камата резултат смањења величине просечног предузетника, потрошња на камате је такође опала као део продаје појединачних власника. Као што је приказано на следећој слици, расходи за камате код самосталних предузетника су смањени са 2,1% прихода у 1983. на 1,0% у 2011. години.

$config[code] not found

Међутим, већина тих смањења догодила се 1980-их и 1990-их. Од 2001. године, расходи за камате као проценат продаје су остали приближно константни.

Пад трошкова камата има неколико различитих узрока:

Први је пад каматних стопа. Федералне резерве извјештавају да је главна каматна стопа пала са 10,8 посто у 1983. на 3,25 посто у 2014. години.
Други је смањење удјела задуживања малих предузећа. Према подацима Националне федерације независног бизниса о мјесечном истраживању својих чланова, 38 посто малих предузећа позајмило се најмање једном у четвртини 1986. године. У 2014. тај је удио пао на 31 посто.
Трећи је пад просјечне величине кредита. Док подаци о доларској вриједности комерцијалних и индустријских кредита нису доступни прије касних 1990-их, подаци Федералних резерви показују да је просјечни зајам комерцијалних и индустријских банака у 2014. био 43 посто мањи од просјечног зајма из 1997. године.

Један фактор који се не чини одговорним јесте помак малих бизниса ка већем ослањању на финансирање акцијама. Трошкови камата појединих власника су опали, иако су обавезе као проценат власничког капитала повећане са 30,7% у 1980. на 68,8% у 2013. години, показују подаци Федералних резерви.