Не-пољопривредни, нефинансијски самостални власници и партнерства чинили су већи удио бруто домаћег производа САД-а у 2013. у односу на било коју годину од 1980. године, показују подаци федералне владе. Иако је Велика рецесија на не-корпоративном бизнису смањила удио не-корпоративног, нефинансијског пословног сектора у бруто доданој вриједности са 18,0% у 2007. на 17,1% у 2009. години, каснији економски опоравак довео је до доприноса економској вриједности не - пољопривредни нефинансијски предузетници и партнерства враћају се на 18,7 одсто укупног броја.
$config[code] not foundУдио бруто вриједности која долази из не-господарског не-корпоративног нефинансијског пословног сектора сада је знатно виши него што је то био случај 1980-их и 1990-их. Као што је приказано на слици горе, удео економске вредности САД-а који долази из непрофитних, нефинансијских предузећа и партнерстава варира између 14 и 15 процената током већине 1980-их и 1990-их. Тада је 2000. године почела да расте, повећавајући се са 14,5% на почетку деценије на 18,0% у 2007. години.
Бруто додата вредност од стране не-корпоративног, нефинансијског не-пољопривредног сектора је опала за мање од многих других сектора привреде током Велике рецесије. Између 2007. и 2009. године бруто додата вриједност у САД пала је за 0,8 посто, с обзиром да је земља доживјела највећи економски пад од Велике депресије. Бруто додата вредност финансијских корпоративних предузећа пала је за 4,8 одсто, а финансијска предузећа за 5,0 одсто, али је бруто додата вредност нефинансијских не-корпоративних предузећа пала за скромнијих 1,9 одсто.
(Бруто додата вриједност других сектора привреде је заправо расла за вријеме Велике рецесије. Између 2007. и 2009. бруто додана вриједност федералне владе повећала се за 10,5%, док је бруто додана вриједност државе и локалних самоуправа порасла за 7,7% и бруто додата вриједност домаћинстава порасла је за 9,4%.)
Велика рецесија је завршила и привреда је поново почела да расте средином 2009. године. Између 2009. и 2012. године, укупна бруто додата вриједност повећала се за 13,4%. Неколико сектора се повећало мање. Бруто додата вриједност федералне и државне владе повећала се за 7,2%, односно 5,1%. Бруто додата вредност домаћинстава порасла је за 5,8%. Бруто додата вредност финансијских предузећа је порасла за 7,3 одсто.
Нефинансијска не-корпоративна предузећа и нефинансијска корпоративна предузећа била су два сектора чији је бруто додата вредност расла брже од просека, повећавајући за 17,8% и 17,3%, респективно, у пост-рецесионим годинама.
Слика: Направљено из података из извјештаја о протоку федералних резерви.
1
