Кратки пост који сам направио пре неколико дана о религији и предузетништву очигледно је погодио. Хвала вам за многе дивне е-поруке, за коментаре које сте оставили и за повезивање са постом.
Као да су предузетници тражили потврду да слиједити пут капитализма није анти-религиозни, анти-Бог или анти-друштво.
Бити самодостатан није исто што и себично - напротив.
$config[code] not foundУ сродном смислу, желела бих да цитирам недавну колону у Гладис Едмундс УСА Тодаи. Она истиче да је "најмањи, најскромнији предузетнички подухват часан и велики допринос напретку људске расе."
Она цитира Боокера Т. Васхингтона у сљедећем одјељку из чланка, који по мом мишљењу све говори:
"Лако се види, ако сваки члан расе треба да настоји да постане најнеопходнији човек у својој заједници, и да буде успешан у послу, колико год да је тај посао скроман, он би много допринио изглађивању пута Ове речи су пре 100 година изговорили Боокер Т. Васхингтон, оснивач и Тускегее Института, сада познатог као Тускегее Университи, и Натионал Негро Бусинесс Леагуе, данас познатог као Национална пословна лига.
Цитирао сам изјаву Вашингтона много пута, а посебно људима који сматрају да се њихови мали и једнособни бизниси не рачунају као "прави" бизнис. Вашингтон је схватио да је ропство америчке црнце научило многе профитабилне вјештине и занате. Ствари као што су столарија, кување, пољопривреда, кројење и обућа биле су семе за предузећа која се могу покренути код куће и са мало или без капитала. А да би се искористиле те вјештине да би се покренуо и најмањи посао, била је и часна и права ствар за напредак трке.
Филозофија која стоји иза ријечи господина Васхингтона је испуњена подузетничким духом, а изјава је данас истинита као и прије 100 година. Ова порука није само за афричке Американце, већ и за све оне који желе самосталност и независност као предузетници.
Прочитајте цијели чланак - много мудрости тамо, на неколико различитих нивоа.
