Неколико економиста тврди да неједнакост у приходима смањује предузетничку активност. Када је велики дио становништва нације сиромашан, тврде они, оснивачи потенцијалних компанија не могу добити приступ капиталу који им је потребан за покретање бизниса. Као резултат тога, власници бизниса имају тенденцију да чине мањи дио становништва него у другим земљама.
Недавно су професори Рокана Гутиеррез Ромеро и Луциана Мендез Еррицо са Одељења за примењену економију на Универсидад Аутонома де Барцелона изјавили да је овај ефекат дуготрајан. У новом радном документу, Гутиеррез Ромеро и Мендез Еррицо налазе да земље са вишим нивоима неједнакости прихода у раном 19. веку данас имају ниже нивое пословног власништва.
$config[code] not foundПоређење историјских података о неједнакости прихода у 1820. години са подацима о нивоима предузетништва у 48 земаља у периоду од 2001. до 2008. године прикупљених од Глобал Ентрепренеурсхип Монитор (ГЕМ) - репрезентативно истраживање предузетничке активности популације одраслих особа које се годишње спроводи у многим земљама - аутори откривају да повећање од једног процента у богатом и сиромашном омјеру 19. стољећа смањује удио становништва укљученог у подузетничку активност у 21. стољећу за између једне и десетине и двије десетине посто.
Аутори објашњавају корелацију на следећи начин: Земље са високим нивоом неједнакости прихода пре два века су имале мање људи који имају приступ капиталу потребном за покретање бизниса. Ова ограничења ликвидности значила су да је мање људи почело пословање у тим нацијама него у другима. Овај образац је, заузврат, значио да се мање богатство оставља деци, заробљавајући земље на развојном путу стварања слабог бизниса.
Иако сам заинтригиран доказима аутора о статистичкој повезаности између неједнакости дохотка из 19. века и садашњег нивоа предузетништва, нисам сигуран да сам купио њихово објашњење за то.
Да би прича аутора била исправна, земље с већом неједнакошћу прихода у 19. стољећу требале су тада имати мање формирање бизниса. Нажалост, радни документ не показује доказе о негативној корелацији између неједнакости прихода из 19. века и стопе формирања бизниса из 19. века. Штавише, подаци које аутори износе чини се неконзистентним са таквом корелацијом. Њихов рад показује да су приходи у Уједињеном Краљевству били много мање једнаки приходима у Сједињеним Државама, Холандији, Швајцарској, Шведској или Јапану. Међутим, мало је вероватно да је Велика Британија имала много мање предузетника него ове друге земље 1820. године.
Што је још важније, ефекат неједнакости дохотка на предузетништво треба да буде самопоправљив. Земље са мање једнаким приходима у 19. веку требало је тада имати ниже стопе предузетништва, тврде аутори, јер „високи нивои неједнакости спречавају људе да преузму посао“.
Али, предузетништво води до више неједнакости у приходима, јер зараде људи у бизнису за себе имају тенденцију да буду разноврсније од прихода других људи. Стога, земље са већом једнакошћу дохотка и предузетништво у 1820-тим годинама требало је да имају мање једнакости прихода и предузетништва у наредним годинама. Као резултат тога, нације с једнаким приходима у 19. стољећу требале би имати мање, а не више, предузетништва данас.
Верујем да другачије објашњење боље одговара негативној корелацији између нивоа неједнакости дохотка из 19. века и стопе предузетништва данас. Земље са већом једнакошћу дохотка 1820. су се више ослањале на пољопривреду мањег обима него на земље са мањом једнакошћу прихода. Присуство малих фарми довело је до развоја јаке културе мале привреде у тим земљама. Земље које су развиле снажну оријентацију у малом бизнису имају тенденцију да имају већи дио њиховог становништва заинтересован за самостално пословање. То је, заузврат, довело до стално виших стопа предузетништва данас.
Слика неједнакости преко Схуттерстоцка
2 Цомментс ▼
