Да ли су људи из неких земаља подузетнији од оних из других земаља? То је интригантно питање и оно о чему су многи академици размишљали.
То је такође важно за јавну политику. Ако су људи из неких земаља подузетнији од оних са других мјеста, онда бисмо могли обновити нашу базу пословних оснивача потичући имиграцију из “подузетничких земаља”.
$config[code] not foundДа ли су људи са одређених места посебно предузетнички тешко је измерити. Не можете само тврдити да су они који живе у земљама са вишим стопама предузетништва предузетнички, јер разлике у стопама стварања бизниса можда немају никакве везе са самим људима, већ само одражавају политичко и економско окружење у којем живе.
На пример, доступност капитала, степен економског развоја и композиција индустрије могу објаснити високе стопе предузетништва у неким земљама, а не у другим земљама. Ако је то случај, онда нећемо моћи обновити свој подузетнички талент потичући имиграцију са подузетничких мјеста. Када људи из земаља са високим стопама предузетништва стигну у САД, вероватно неће почети да оснивају компаније него људи из земаља са ниским стопама стварања бизниса.
Један од начина да се измери “предузетност” људи са одређених места је да се сагледа корелација између стопе самозапошљавања у земљи и стопе по којој њени имигранти у САД раде за себе. Ако их нешто о људима из одређених земаља учини предузетнијим, онда би њихове више стопе предузетништва требало да остану када пређу у други економски и политички контекст. Међутим, ако не постоји корелација између стопе самозапошљавања у земљи и стопе по којој њени имигранти у САД раде за себе, онда култура или ставови људи неће бити одговорни за њихову високу стопу предузетништва.
Да би се видјело колико су стопе усељавања имиграната у корелацији са стопама подузетништва у њиховим матичним земљама, погледао сам 63 земље за које је попис становништва у САД прикупио податке о стопама самозапошљавања имиграната, а Међународна организација рада прикупља информације о постотку радне снаге ради на свој рачун.
Корелација између ова два скупа бројева била је 0,02. То јест, у суштини није постојала веза између стопе самозапошљавања имиграната у САД и стопе предузетништва у матичној земљи имиграната.
Погледао сам и корелацију између броја становника у САД-у и стопа самозапошљавања које је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) пријавила за 29 земаља у којима има податке. Корелација између ове двије стопе била је само 0,18.
Укратко, мало је доказа да су становници неких народа предузетнији од оних из других земаља. Барем када се мери њиховом тенденцијом да постану предузетници на више од једног места.
Ако стопа по којој имигранти у САД почну да послују није само једноставна функција начина на који су становници једне земље предузетници, шта онда објашњава такве различите стопе самозапошљавања међу групама имиграната?
Можда људи из различитих земаља имају веома различита тржишта рада када дођу у САД. Људи из неких земаља могу бити више него они из других нација да постану самозапослени јер им је теже наћи посао.
Алтернативно, неке имигрантске групе могу имати високу стопу самозапошљавања у САД-у, али не и код куће, јер имају тенденцију да раде у индустријама у којима је самозапошљавање уобичајено у САД-у, али не иу њиховим матичним земљама. Такси возачи, на пример, можда неће бити самозапослени у другим земљама у мери у којој су у САД-у.
Иако нам подаци не говоре зашто имигранти из неких земаља имају високе стопе самозапошљавања у САД-у, али не иу својим матичним земљама, они нам кажу да обнављање залиха предузетничког талента не може бити учињено једноставним фаворизирањем усељавање људи из места са високим степеном предузетништва.
5 Цомментс ▼
