Зашто је толико много више самозапослених имиграната у Америци него што је то био случај пре једне генерације? Дан Вилмотх, економиста у Уреду за заступање америчке администрације за мала предузећа, наводи да је највећи разлог за то пораст имиграције.
Између 1994. и 2015. године, удио имиграната неинкорпорираних самозапослених повећао се са 8,6% на 19,5%, објашњава Вилмотх. Три различита фактора објашњавају то повећање. Прво, и пре свега, број Американаца рођених у иностранству порастао је у периоду од 21 године. Године 1994. 10,6% Американаца је рођено негдје другдје. У 2015. години имигранти су били 17,3 посто становништва.
$config[code] not foundДруго, имигрантска популација данас има већу вјероватноћу да се укључи у самосталну самозапошљавање него у 1994. години. проценат у 2015. години.
Треће, мањи дио америчке популације се сада бави самозапошљавањем него 1994. године. Још 1994. године 7,2% Американаца било је (неинкорпорирано) самозапослено. До 2015. године тај удио је пао на 5,8 посто.
Док су сва три од ових фактора допринијела порасту удјела имиграната неинкорпорираног самозапошљавања, они нису имали једнак учинак. Скоро двије трећине (64%) пораста удјела имиграната у америчким самозапосленим је посљедица пораста америчке популације која је рођена у иностранству. Отприлике четвртина (24%) пораста долази од пада броја Американаца који раде за себе. Најмањи дио (12 посто) пораста је резултат повећања тенденције да имигранти буду самозапослени.
Релативни допринос ових фактора требало би да утиче на то како разумемо зашто је толико много људи који воде сопствене неинкорпорисане бизнисе рођени ван земље у 2015. него у 1994. Постоји тенденција многих посматрача да овај тренд припишу растућем подузетничком јазу. између имиграната и рођених. То доводи у заблуду по двије тачке.
За почетак, ови подаци говоре о неинкорпорираном самозапошљавању. Док су неки неинкорпорирани самозапослени предузетници као што многи виде тај термин, далеко је од једног до једног преписке између неинкорпорираног самозапошљавања и предузетништва. Многи неинкорпорирани самозапослени су независни уговарачи, а не власници бизниса. Штавише, чак и они који су власници бизниса нису власници бизниса о којима већина Американаца размишља када размишљају о предузетницима. Скоро девет десетина неинкорпорираних самозапослених нема запослених.
Још важније су релативне величине ефеката растуће популације имиграната и све већа тенденција имиграната да буду самозапослени. Раст имиграције има више од пет пута већи ефекат на удио самозапослених који су рођени негдје другдје него повећана тенденција имиграната да буду самозапослени.
Иако није погрешно рећи да је пораст “предузетничке” тенденције имиграната делимично одговоран за растући број америчких самозапослених који су рођени у иностранству, то није ни најспорније нити најпрецизније објашњење за оно што се догодило претходне две деценије. Најједноставнији, најдужи одговор је: Више Американаца је рођено у иностранству.
Статуе оф Либерти
2 Цомментс ▼
