Није да ништа више није остало да се каже о њима. Али, да би се о тим другим стварима могло рећи нешто о њима, мораћу да урадим много више истраживања и морат ћу то учинити из друге перспективе.
$config[code] not foundИначе ћу почети да се понављам - увек претпостављајући да то већ нисам почео да радим.
Пре него што се трајно одјавим, желим да сумирам, а истовремено да вам понудим, мој поглед на то куда нас воде трендови микробизниса последњих петнаест година.
Пролиферација микробизниса различито је игнорисана, тривијализована и обесхрабрена од стране многих креатора политике и економиста. Доносиоци одлука не воле микробизнисе, јер је тешко пратити људе када они не раде за веће компаније, а пожељно за велике корпорације. Економисти не воле микробизнисе јер, кажу, микробизниси су неефикасни.
Незадовољство креатора политике и економиста није имало видљивог утицаја на бројеве. Како се технологија развијала како би повећала продуктивност изван најлуђих замисли прошлог стољећа, баријере уласку у многе индустрије су се испариле. Број становника микробизниса процењује реакцију на технологију у развоју.
Неоператори су предводили: та појединачна предузећа су се повећала за 29% између 1998. и 2010. године (посљедња година за коју имамо комплетне бројеве), у поређењу са 2,7% раста броја послодаваца у том периоду.
Постоји релативно мало истраживања о малим предузећима уопште, а још мање о микробизнисима, тако да је било тешко било коме да се ухвати у коштац са њиховом еволуирајућом улогом у укупној економији. Оно мало што знамо, међутим, чини се значајним.
Видели смо да они имају тенденцију да временски успоравају економске кризе, као што је рецесија из 2002. године, прилично добро и чак могу да смање утицај на тржиште рада. То, заузврат, узрокује да рецесија буде краћа и да је корито плиће и лакше за економију да се извуче.
Осим тога, у оној мјери у којој власници микробизниса (и, посебно, власници бизниса који не запошљавају) стварају радна мјеста за себе кад год покрену такав подухват, може се рећи да они побољшавају здравље тржишта рада.
Заправо, мислим да има смисла посматрати феномен микробизниса као тренд на тржишту рада. Велики број микроподузећа, можда и већина њих, спадају у категорију независних извођача - дио контингентне радне снаге. То је сегмент радне снаге који добија на величини и снази, а њихова све већа популарност је функција уштеде коју нуде својим клијентима.
Како владе захтевају све више и више од бизниса у неугодном партнерству за мрежу социјалне сигурности, контингентна радна снага ће постати све привлачнија тим предузећима.
Пословање ће се свидети аранжману, као и уговарачи. Владе неће и биће интересантно и поучно да укажу шта, ако ништа друго, одлуче да ураде у вези с тим.
Са становишта микроекономске теорије, феномен микробизниса нема много смисла. Многи од њих (поготово они који нису послодавци) зарађују тако мало новца да се чини сумњивим да чак покривају своје маргиналне трошкове, чак иу свјетлу тога колико мало може коштати вођење консултантске фирме или виртуалне издавачке куће која не ради. Па ипак, ови мали бизниси нису летење по ноћи, ефемерни ентитети.
Многи од њих пропадају, али многи од њих трају 10 година и више.
Јасно је да људи који покрећу и управљају микробизнисима добијају више од својих предузећа него паре. Може бити тешко квантификовати ту чињеницу и уметнути је у једнаџбу производне функције, али то такођер значи да микробизниси, као класа величине фирме, не иду нигдје.
Како не-послодавци постају већи дио радне снаге, они ће све више постајати сила с којом се мора рачунати.
Како микроподузећа постају већи дио бизниса послодаваца, с обзиром на то да мале компаније расту све мање, а фирме свих величина имају мањи тренд, креатори политике ће морати да преиспитају своје стратегије фискалне политике за отварање и задржавање радних мјеста.
И економисти ће морати да престану да се жале на неефикасност микробизниса и почну да схватају где се уклапају у велику слику.
Чак и фундаменталније, власништво микробизниса има велики утицај на живот у Сједињеним Државама - не само економски, већ и културно и друштвено. Ово је помак који ће, у ретроспективи, бити огроман као и промјене до којих је дошла индустријска револуција. Микробизниси мењају начин на који радимо и то мијења начин на који живимо.
Тешко је прецијенити значај тога.
Одлазак за будућност Пхото виа Схуттерстоцк
2 Цомментс ▼
