Многи људи знају да су велике компаније много чешће него мала предузећа да својим запосленима понуде здравствено осигурање које спонзорира послодавац. Истраживање медицинског потрошачког панела (МЕПС), годишњи напор да се испита скоро 40.000 објеката, које је спровела Агенција за здравствена истраживања и квалитет Савезне владе, показује да је само 34,8 процената установа у приватном сектору са мање од 50 запослених обезбедило радницима здравствену заштиту у 2013, у поређењу са 95,7% оних са 50 или више радника.
$config[code] not foundВеће компаније такође имају већу вјероватноћу од оних мањих да пензионерима пруже здравствену заштиту. МЕПС из 2013. открива да је само 1,3% пословних локација са мање од 50 радника понудило здравствено осигурање за пензионере млађе од 65 година, а само 2,3% их је понудило старијим пензионерима. Насупрот томе, 23,5% установа у приватном сектору са 50 или више радника пружило је здравствено осигурање пензионерима млађим од 65 година, а 19,5% их је понудило пензионерима преко 65 година.
Слични обрасци су присутни и са радницима са скраћеним радним временом. Као што показује последњи МЕПС, 21% запослених на непуно радно време на пословним локацијама са мање од 50 радника који су пружали здравствену заштиту били су подобни за то покриће, у поређењу са 32% установа у приватном сектору са 50 запослених.
Међутим, величина установе не утиче само на пружање здравственог осигурања за запослене, већ и на карактеристике тог осигурања.
• Самоосигурање је чешће у већим пословним објектима. МПСС показује да је само 13,2 одсто пословних места са мање од 50 радника осигурано у 2013. години, у поређењу са 64,6 одсто оних са више од 49 запослених.
• Вишеструке планске понуде су чешће у већим објектима. Према МЕПС-у, само 20,2% пословних локација са мање од 50 запослених понудило је својим радницима више од једне опције здравственог осигурања. Али 68,9% установа у приватном сектору са 50 или више људи на платном списку је то урадило.
• Период чекања је чешћи у већим објектима. У 2013. години 86,1% пословних локација са најмање 50 радника имало је период чекања прије него што су нови запосленици имали право на здравствену заштиту, показују МЕПС. Само 62,7 одсто пословних места са мање од 50 запослених имало је ово кашњење.
• Појединачне премије су нешто веће у мањим објектима, али су породичне премије ниже. У 2013. години, просјечна индивидуална премија на мјесту пословања с мање од 50 особа на платном списку износила је 5.628 долара, у успоредби са 5.556 долара на пословним локацијама гдје је запослено најмање 50 људи, открива МЕПС. За разлику од тога, просечна породична премија је била 14.787 долара у мањим предузећима и 16.224 долара за веће.
• Ко-плаћа и саосигурање су већи у мањим плановима. Као што МЕПС показује, 70,6 посто пословних локација са мање од 50 запослених имало је заједничку накнаду за посјету лијечничкој канцеларији, насупрот 63,6 посто установа у приватном сектору с најмање 50 особа на платном списку. Штавише, просечна зарада је била већа на мањим местима пословања, 26,75 долара, у поређењу са 23,77 долара у 2013. Трошкови саосигурања такође су били нешто већи у мањим предузећима. Просјечна стопа суосигурања у плановима који су захтијевали саосигурање износила је 21,3 посто на пословним мјестима с мање од 50 особа на платном списку, у успоредби с 18,9 посто код оних с најмање 50 радника.
Укратко, мање је вјероватно да ће мање установе од својих већих колега понудити здравствено осигурање за своје пуне и повремене раднике и пензионере. Такодје је мање вероватно да це се самозадовољити, понудити вишеструке планове осигурања, или це запослити нове запослене прије него сто буду могли да буду покривени. Појединачне премије малих предузећа су нешто веће, а њихове породичне премије су нешто ниже од оних у великим установама; и њихове ко-плаће и стопе саосигурања су веће.
Слика: Схуттерстоцк
15 Цомментс ▼
