Као професор предузетништва на универзитету, користим напоре фондација и влада да подрже програме предузетништва. Иако бих волела да се ова подршка настави, желим да се подршка пружи из правих разлога.
За мене, прави разлог за подршку предузетничким програмима на универзитетима је зато што је образовање за ученике о овој теми драгоцјено за њих на исти начин као што им предаје физика или историја уметности. Погрешан разлог да се подрже универзитетски програми за предузетништво је уверење да ће ови програми повећати економски раст у региону.
$config[code] not foundМало је доказа који указују на то да квалитет или квантитет универзитетског предузетничког програма у одређеној области утиче на високу стопу раста.
Прво, дистрибуција компанија које подржавају вентуре капитал широм Сједињених Држава не изгледа као дистрибуција универзитетских програма за предузетништво. Национална асоцијација за вентуре капитал наводи да је 65 посто свих компанија које су примиле ризични капитал у 2007. години биле лоциране у само пет држава: Калифорнији, Массацхусеттсу, Тексасу, Васхингтону и Нев Иорку. Ових пет држава нема ни близу двије трећине свих предузетничких програма у овој земљи. Стога се не чини вјероватним да постоји однос између броја или квалитета подузетничких програма у држави и нивоа активности ризичног капитала.
Друго, недавно завршени факултети рачунају за неколико старт-упова. Подаци из Анкете Завода за попис становништва показују да преко две трећине предузетника чија су предузећа примила спољну капиталну инвестицију и која су била млађа од шест година у 2002. години, била старости између 35 и 54 године у време када су њихови бизниси добили та инвестиција, а само 0,05% су били старији од 25 година. Стога, програми универзитетског предузетништва не генеришу много људи који ће вероватно започети бизнис у блиској будућности.
Треће, мало дипломираних студената остаје на мјесту гдје су ишли у школу. Насупрот томе, већина људи започиње бизнис тамо гдје тренутно ради. Стога ће напори да се стимулише количина предузетничких активности у региону кроз факултетско образовање трпети много већи проценат него напори да се стимулише количина предузетничке активности кроз напоре да се помогне предузетницима који тренутно започињу бизнис у региону.
Четврто, предузетничка активност укључује велику количину учења кроз рад. Докази истраживања указују на то да се многе пословне вештине уче на послу, радећи за компаније које су успешне у овој активности. Из тог разлога, студенти предузетништва су сиромашан извор помоћи за изградњу предузетништва у региону. Већина студената има мало релевантног радног искуства неопходног да помогне предузетницима да покрену успешне компаније.
* * * * *
О аутору: Сцотт Схане је А. Малацхи Микон ИИИ, професор студија предузетништва на Цасе Вестерн Ресерве Университи. Аутор је осам књига, укључујући илузије предузетништва: скупи митови које предузетници, инвеститори и креатори политика живе; Проналажење плодног тла: утврђивање изванредних могућности за нове подухвате; Технолошка стратегија за менаџере и предузетнике; и од сладоледа до Интернета: коришћење франшизинга за раст и профит ваше компаније.